GOSPODIN                          
                                     2

        GLEDAM TVOJE OBNAŽENO TELO, KRIVE ČAPLJASTE NOGE, GORILSKO MALJAVE GRUDI, A NI BEDRA TI NISU BAŠ PO MOJOJ VOLJI IDI TAKAV OD MENE, PROŠETAJ PLAŽOM VIDEĆEŠ DA OD TEBE NA HILJADE IMA BOLJIH.

        NE ZNAM ZAŠTO TI SMETAJU MOJE OČI PLAVE, MOŽDA ZATO ŠTO U NJIMA NEMA NIČEG TAKO CRNOG KAO U TVOJIMA.

      JA ODOH TI OSTANI, DOĆI ĆE NEKO NA MOJE MESTO I TEK ONDA SHVATI ĆEŠ ŠTA SAM TI BILA A JA ĆU BITI TAKO DALEKO.

      ZNAM PREVARIĆEŠ MNOGE I DOSADA JE BILO TAKO, ZNAM I TO DA TI JE JOŠ TEŽE ŠTO MENE NISI MOGAO PREVARITI BAŠ NIKAKO, MOŽDA ŽELIŠ PONOVO DA ME VIDIŠ, MOŽDA IZVINJENJE, A MOŽDA DA POKUŠAŠ DA KAŽEŠ DA TI JE ŽAO, DA SLAŽEŠ, DA SE SVOG PONAŠANJA STIDIŠ, DA ŽELIŠ OPET DA ME VIDIŠ, POKUŠAJ MOŽDA ĆEŠ SLAGATI SEBE, MENE NEĆEŠ MOĆI.

      ŠALJEŠ POZDRAVE, ŠALJEŠ PORUKE DA TI SE JAVIM, DA TI PIŠEM DA TE NE ZABORAVIM, ŠALJEŠ MI SLIKE S NATPISIMA: “ JEDNOJ  PLAVOOKOJ  CRNKI ZA USPOMENU I SEĆANJE DUGO TOPLI POZDRAV I NIŠTA DRUGO“.

        MOJE OČI VIDELE TE SAMO JEDNOM, SAMO JEDNOM I VIŠE NE, PONAŠAŠ SE GRUBO, TRAŽIŠ MNOGO, KAO DA TI DUGUJEM SVE, BEZNADEŽNO ČEKAŠ I OKLEVAŠ, MISLIŠ, SAČEKAĆU, MOŽDA IMA NADE  „ H“ SAMO TI ČEKAJ, OD ČEKANJA NEMA VAJDE.

       PROLAZE MI DANI, GUBIM VREME, A I NEMAM VIŠE STRPLJENJA NI SNAGE DA ČEKAM POŠTARA PRED VRATIMA KOJI NIŠTA DRUGO NEGO  NASMEJANOG LICA,PUNIH RUKU ŠARENIH PISAMA, ZAMORNO ČITA MOJU ADRESU, RADOZNALO ZAVIRUJE U NJIH I NORMALNO DA NE SHVATA DA SU SVA TA PISMA OD TEBE JEDNOG VELIKOG LUDAKA.

       ODLAZIM NA SPAVANJE I SVELIKOM MUKOM OTVARAM SVA PISMA JEDNO PO JEDNO ZNAJUĆI UNAPRED ŠTA U NJIMA PIŠE:“ NAJLEPŠE TVOJE OČI PLAVE OD SVEGA VOLIM VIŠE, RADO SE SEĆAM DANA KAD SU ME NA VRELINI SUNCA GLEDALE S PREZIROM, MISLEĆI NE ZNAM NI JA SAM ŠTA, MOŽDA DA ZAVEDU, OSVOJE, PREVARE PA OSTAVE:“

        MOŽDA BIH I JA TAKO MISLIO KAD BIH GLEDAO TAKO SMELIM, MENI DRAGIM, NEŽNIM OČIMA PLAVIM.

        POSLEDNJE PISMO ČITAMM DO KRAJA U NADI DA IH VIŠE NEČE BITI I DOK TAKO MISLIM NA VRATIMA ČUJEM TIHO KUCANJE PRVI, DRUGI PA TRĆI PUT, USTANEM OTVORIM VRATA I ŠTA DRUGO NEGO IZNENAĐENJE DO KRAJA,MLAD, VISOK, CRN GOSPODIN, ELEGANTNO DOTERAN, ZAČEŠLJANE KOSE, TAMNIH NAOČARA, NEŽNOG NASMEJANOG LICA SA BUKETOM NAJLEPŠIH CRVENIH RUŽA, SA REČIMA NEŽNOG GLASA: DOBRO VEČE GOSPOĐICE DRAGA, OPROSTITE AKO SMETAM, DOŠAO SAM DA VAS VIDIM SADA PRUŽAJUĆI CRVENE RUŽE U NARUČJE MOJE, I NASTAVI DALJE; REŠIJO SAM PISMA DA VAM NE PIŠEM, DOŠAO SAM LIČNO DA VAS VIDIM OVAKO JE MNOGO BOLJE.

        POGLEDAM JOŠ JEDNOM U FIGURU GOSPODINA PRED MOJIM VRATIMA U SVETLOM SVEČANOM ODELU, ZAGLAĐENE KOSE TAMNIH NAOČARA KOJE UPRAVO SKIDA, CRNIH TAMNIH OČIJU IZ KOJIH JOŠ UVEK BLISTA SUZA, TRUDEĆI SE DA NE PRIZNA TO JOŠ UVEK NEŽNOG NASMEJANOG LICA KAO, DA ŽELI MOŽDA ISTINU O SEBI DA KAŽE, I REČE.

         NE ŽELIM DA BUDEM KAO RANIJE, NE ŽELIM SEBE VIŠE DA LAŽEM.

         NE SMETAJU MI GOSPOĐICE VAŠE OČI PLAVE OD TRNUTKA KAD SAM IH SREO ZNAO SAM  DA MI BEZ NJIH NEMA VIŠE NADE.

          PRVI SUSRET SA VAMA ZNAČIJO MI MNOGO, OVAJ DRUGI JOŠ VIŠE A TREĆI NE ZNAM KADA ĆE DOĆI, SAM NE MOGU IZDRŽATI VIŠE,NA VAŠE MESTO GOSPOĐICE DRAGA NIKO NIJE SMEO NI PRIĆI ZBOG MOJIH PREMA VAMA NEŽNIH OSEĆANJA, NE ZNAM ŠTA JE BILO I ŠTA SE U TRENUTKU DESILO KAD SE  MOJ PRIZNAJEM STIDLJIVI POGLED SREO SA VAŠIM SMELIM I ČAROBNIM POGLEDOM OČIJU PLAVIH.

          RUŽNO BI BILO DA NE PRIZNAM DA ME JE NALJUTIJO VAŠ SMELI I KRITIČKI STAV PREMA NAMA GRUBIM I RASKALAŠNO RUŽNIM MUŠKARCIMA KOJI NE RAZUMEJU U POTPUNOSTI VAŠA ŽENSKA SRCA, VAŠU LJUBAV, NEŽNOST I VRLINE.

          NIJE MNOGO VREMENA PROŠLO, SHVATIJO SAM ŠTA STE MI REKLI, ZAŠTO TAKO PONAŠALI, SAD KAD VIDIM KOLIKO MI MUŠKARCI GREŠIMO, BILI STE POTPUNO U PRAVU.

         VEČE PROLAZI POLAKO, TIHO UTANJA U PONOĆ U TIHE KASNE SATE, A GOSPODIN JOŠ PRED VRATIMA STOJI ISPOVEDA GREHE SVOJE.

         NJE JOŠ DUGO VREMENA PROŠLO, SETIJO SE GOSPODIN DA JE KASNO, DA TREBA VEĆ ODAVNO DA KRENE, UZ POZDRAV ISPRUŽENU RUKU, TOBOŽE IZVINJENJE OKREĆE LEĐA I KUĆI KREĆE, NA POLA PUTA ZASTADE KAO DA SE NEČEG SETI, BRZO SE OKRETE I NATRAG VRATI.

         OPROSTITE GOSPOĐICE DRAGA MOGU LI KOD VAS DA SVRATIM? ŽAO MI JE GOSPODINE, VEČE JE VEĆ ODAVNO PROŠLO, ZA JEDVA POZNATE GOSTE A NAROČITO VAS ZAUZET JE APARTMAN I TAKO GOSPODIN POGNUTE GLAVE ODE U GUSTI MRAK.

            SKORO JE JUTRO  A JA TEK SADA ODLAZIM NA SPAVANJE, POSPANIH OČIJU, TUMARAM POGLEDOM PO SOBI DOK MI SE POGLED NE ZAUSTAVI NA ONIM LEPIM CRVENIM RUŽAMA U KOJIMA STOJI SKRIVENA CEDULJA NA KOJOJ PORUKA PIŠE: “SLEDEĆI SUSRET LEPŠI BUKET I OD NJEGA MNOGO VIŠE.’’

         NE MOGU VIŠE ZAMORAN GOSPODIN A I CRVENE RUŽE ODOH NA SPAVANJE DOK SVANULO NIJE, I TEK UTONULA U SAN ČUJEM MUŠKI PROMUKLI GLAS  KOJI SE TRUDI DA BUDE NEŽAN I NEČIJU RUKU NA SVOJOJ: “ USPAVANA LEPOTICA JOŠ SPAVA, MOŽE LI SAMA,KOGA SANJA?” OTVORIM OČI  OPET ONAJ ISTI MOMAK S PONOVO NEKIM BUKETOM CVEĆA U RUKAMA.

           CRVENE ORHIDEJE PRUŽA MI I GOVORI, RUŽE SU LEPE ALI IMAJU TRNJE, OVE NADAM SE LEPŠE ORHIDEJE I IZNENAĐENJE KOJE SLEDI NADAM SE  DA ĆE USPAVANOJ LEPOTICI ŠTO SE SADA BUDI VIŠE ZNAČITI JER VIŠE I VREDI.

         CRVENE ORHIDEJE I NEKI POKLON U KUTIJI MALOJ NA KOJOJ KRIVIM SLOVIMA PIŠE: “ SETI SE VOLJENA DA NA OVOM SVETU POSTOJI SAMO JEDAN ČOVEK KOJI TE OD SVIH DRUGIH VOLI NAJVIŠE.’’

        I SRETOŠE SE NAŠI UPITNIČKI POGLEDI, NJEGOV DALI VERUJEM A MOJ DALI JE TO ISTINA, USNE NEME NAJVIŠE SU REKLE.